Biznis vodiči
15. maj 2026. · 7 min read
Prvi zaposleni je veliki korak — i administrativno i finansijski. Vodič kroz papire, ugovore, doprinose i greške koje skupo koštaju.
Najčešća tri tipa ugovora su ugovor o radu na neodređeno, ugovor o radu na određeno (max 24 meseca uz neke izuzetke) i ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Ugovor o radu daje radniku puna prava — godišnji odmor, bolovanje, otkazni rok, zaštitu u trudnoći — i nosi ti najveće troškove kao poslodavcu.
Ugovor o privremenim poslovima je za poslove koji traju do 120 dana godišnje za jednog izvođača. Doprinosi su znatno niži, ali ni radnik nema pravo na godišnji odmor, otkazni rok ili zaštitu. Koristi se za sezonske ili projektne angažmane, ne za stalne pozicije.
Ako pokušaš da preko ugovora o privremenim poslovima dobiješ stalnog radnika, inspekcija rada to lako prepoznaje — kazne idu od 600.000 do 1.500.000 dinara po slučaju, plus retroaktivno priznavanje radnog odnosa i isplata svih razlika.
U Srbiji se ugovara neto plata, ali poslodavac plaća bruto. Razlika između neto i bruto je oko 65 do 70 odsto — što znači da za neto platu od 100.000 dinara, ukupan trošak poslodavcu je oko 165.000 do 170.000 dinara mesečno (uključujući poreze i doprinose i na strani radnika i na tvojoj strani).
Ova razlika u Srbiji se zove „klin“ i jedna je od najvećih u Evropi. Pre nego što kreneš sa angažmanom, izračunaj realan godišnji trošak — neto plata puta dvanaest, plus 65 odsto za poreze i doprinose, plus regres, topli obrok i druga obavezna davanja po Zakonu o radu.
Pre prvog radnog dana, radnik mora da bude prijavljen u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i u Poresku upravu. Ovo nije „uskoro“ — radnik koji radi a nije prijavljen je rad „na crno“, sa kaznama od 200.000 do 1.500.000 dinara po neprijavljenom radniku.
Prijava se predaje elektronski preko portala CROSO, najčešće isti dan ili dan ranije nego što počne rad. Knjigovođa ti šalje listing potrebnih podataka — JMBG, broj lične karte, broj zdravstvene knjižice, podaci o ugovoru.
Posle prijave, radnik dobija M-obrazac kao potvrdu osiguranja. Bez tog obrasca, ne može da koristi zdravstvenu zaštitu na svoju knjižicu kao zaposleni.
Probni rad može da se ugovori najduže šest meseci. Tokom probnog rada, otkazni rok je pet radnih dana — najkraći u Zakonu o radu. Posle isteka probnog, otkazni rok se računa po godinama staža: do tri godine 20 dana, do pet godina 30 dana, preko pet godina 45 dana.
Otkaz od strane poslodavca može da bude samo iz zakonom utvrđenih razloga: krivica radnika (povreda radne obaveze, neopravdano odsustvo), zdravstveni razlozi ili tehnološki višak. Za svaki osnov postoji propisana procedura — propusti u proceduri kasnije znače da sud poništava otkaz i nalaže vraćanje radnika na posao uz isplatu cele plate za period od otkaza do presude.
FAQ
Pravilo palca: realan godišnji trošak je neto plata puta 17 do 18, ne puta 12. To uključuje bruto, doprinose poslodavca, godišnji regres, topli obrok, dane bolovanja, opremu i neformalne troškove (obuka, integracija u tim).
Samo za konkretne, jednokratne poslove — projekat, autorsko delo, predavanje. Ne za bilo šta što liči na redovan posao. Inspekcija rada gleda suštinu odnosa, ne naslov ugovora.
Regres za godišnji odmor (najmanje jedna mesečna plata godišnje), topli obrok (utvrđuje se kolektivnim ugovorom ili sopstvenim aktom firme, obično 300 do 600 dinara po radnom danu), naknada za prevoz na posao (kod kupljene kupljene mesečne karte).
Nije obavezan, ali se gotovo uvek ugovara. Pravo na otkaz tokom probnog rada je tvoja sigurnosna mreža; bez probnog, prvi otkaz mora da bude iz zakonom utvrđenog razloga, što je administrativno teže.
